Prijavi se
 

Pretraga sajta

Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
VIkend stripa u Delta City-ju, 14. i 15. mart 2015


 
Dražen Kovačević - Izložba

Dražen Kovačević je priredio izložbu svojih originalnih strip-tabli i ilustracija, koja će se održati u galeriji Grafički Kolektiv (Obilićev venac 27, Beograd).

Otvaranje izložbe je u ponedeljak, 9. februara 2015. godine u 19h - očekujemo vas!


 
Strip-lice Velikog rata (Politika, 15.11.2014)

Crtež kao ozvučen batom koraka preko negostoljubive albanske zemlje, izmučena lica vojnika i dece, pa kompozicija čuvene slike Paje Jovanovića „Seoba Srba” kao slika iz Velikog rata, prvi su kadrovi stripa „Ni na nebu, ni na zemlji” Dragane Stojiljković i Dražena Kovačevića, nagrađenog Gran prijem na nedavno održanom 12. Međunarodnom salonu stripa u beogradskom SKC-u.


 
Ovaj strip, pored još devet njih, nalazi se u prvoj knjizi jedinstvenog izdanja „Linije fronta, Prvi svetski rat 1914–1918”, koji je nastao u saradnji kuće „Sistem komiks” i Francuskog instituta u Beogradu, a povodom obeležavanja veka od početka Velikog rata.
„Udruživanje srpskih i francuskih scenarista sa srpskim crtačima ostvareno je radi oživljavanja zajedničkog dela istorije naših naroda, kao i korišćenja njihovih umetničkih razlika i uticaja. Ovo izdanje ima za cilj da današnjoj omladini približi veliku tragediju koja je uzdrmala 20. vek i da podseti na to da su upravo Srbija i Francuska u njoj procentualno imale najviše žrtava”, u predgovoru je napisao Žan-Pjer Verne, istoričar i scenarista stripa „Prokleti rat” Žaka Tardija.

Scenarista nagrađenog stripa Dragana Stojiljković i autor crteža Dražen Kovačević dobili su i priznanje i za najbolje ostvarenje u domenu klasičnog strip-jezika na ovom Salonu, a Dražen Kovačević nagrađen je i za najbolji crtež. Ova ratna strip-epizoda pokazuje i sliku vojnika Nikole Panića, koji u skutima nosi plišanog zeca i fotografiju svoje kćeri, kao u Jejtsovoj pesmi: „Sve stvari neljupke i razbijene, sve stvari pohabane i stare... ne vređaju tvoju sliku koja cveta ružom, duboko u mom srcu.”

Scenarista Dragana Stojiljković za naš list objašnjava svoj izbor motiva:
– Želela sam da ratu dam lice. U školi smo o ratovima ponajviše učili kroz statistiku i brojke. A rat nikako nije tako bezličan. On je okrutan, uništava porodice i prijateljstva, nema grižu savesti, ne razmišlja o posledicama, život je za njega potrošni materijal. Tako da mi je bilo veoma važno da sve to prikažemo kroz ove četiri table. Gladnom, iznemoglom, smrznutom vojniku, koji nosi ime mog pradede učesnika Velikog rata, uspomena na kćerku je jedino što ga povezuje sa ovim svetom.

Jedan od ključnih likova stripa „Ni na nebu, ni na zemlji” je i nepravedno zapostavljena u našoj istoriji Milunka Savić, koja raport podnosi vojvodi Stepi Stepanoviću.
– Danas je možda normalno da se žena lati oružja, ali nekada je to bilo nezamislivo. Milunka Savić i ostale učesnice Prvog svetskog rata su dostojne da bulevare nazivamo po njima, a ne slepe uličice. O svakom kadru detaljno sam razmišljala želeći da izvučem maksimum sugestivnosti iz slika koje nose jak simbolički potencijal kao što je na primer Draženova i moja obrada čuvene slike „Seoba Srba” Paje Jovanovića – kaže Dragana Stojiljković.

Zanimljivo je da je Dražen Kovačević, autor stripa koji je više angažovan na francuskom i belgijskom tržištu stripa, radi pored ostalog i na serijalu „Valkira”, ali ipak ističe da mu ovo priznanje beogradskog salona stripa znači mnogo, kao prvo srpsko priznanje.
– Do sada sam dobio jedno priznanje u Francuskoj i to je bila prva nagrada izdavačke kuće „Glenat” za neafirmisane strip-autore. Dobili smo je Goran Skrobonja za scenario i ja za crtež i to za strip-album „Točak”, a dodeljena nam je na strip-festivalu u Angulemu 2000. godine – ističe Dražen Kovaćević.
– Zahvaljujući Draganinom odličnom, inspirativnom scenariju, uspeo sam da uradim nešto što nisam radio do sada. Pokušao sam u našem stripu „Ni na nebu ni na zemlji” da se fokusiram na prikazivanje emotivnih stanja glavnih aktera. To često nije slučaj kod scenarija na kojima obično radim, jer se u njima sve podređuje priči, naraciji, a to ne ostavlja dovoljno prostora za likove i njihove lične probleme, tragedije, motive, unutrašnje sukobe. Za sve ono što ih pokreće. Kratka strip-forma je zahtevnija, ali ima prednost što daje mogućnost autorima, pre svega scenaristima, da se opredele za samo jedan segment priče. Konkretno u ovom slučaju, to je bila lična tragedija jednog srpskog vojnika u opštoj tragediji povlačenja preko Albanije – napominje Kovačević.

Izdanje „Linije fronta” pravi je „strip-dragulj”, jer pokazuje raznovrsnost stilova crteža i kolorita, kao i mnogoznačnost u pristupu ratnoj temi. U priči „Tain”, po scenariju Nenada Pejčića i autora crteža Igora Krstića, hleb koji majka vojniku daje pred odlazak u boj postaje daleko poznata amajlija. „Anđeo čuvar” Bruna Falbe i Alekse Gajića na mističan način povezuje srpskog vojnika i Francuskinju. Strip-epizoda „Hajdemo, deco otadžbine” Mirjane Mišlov i Aleksandra Zografa govori o ljudima kojima je zbog upotrebe savremenog naoružanja u Velikom ratu uništeno lice, zbog čega ih je društvo odbacilo, a dan slave im nikada nije došao. Flora Sends postala je i junakinja stripa Milenka Mišića i Milana Drče.

Marina Vulićević, Politika
objavljeno: 15.11.2014.

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Rezultati 1 - 4 of 68
Studio Mediaweb