Prijavi se
 

Pretraga sajta

Advertisement
Advertisement
Advertisement
Advertisement
Srpski strip: Od crkve do sajber panka PDF Štampaj E-pošta
Naši strip-autori zvezde u Francuskoj

„Uspeh srpskih strip autora na frankofonskoj sceni je logičan. Autori ovde nemaju šta da traže, a Francuzi su ih prigrlili, tamošnja publika ih je prihvatila”, kaže za „Blic” Zoran Janjetov (51), jedan od naših najuglednijih strip crtača koji skoro tri decenije radi na francuskom tržištu.

„Stripa nema tamo gde nema ni ostalih kulturnih oblika, kao kod nas; on je pao kao žrtva nepostojanja srednje klase. Ali to ne čudi. Recite mi jednu oblast u kojoj ovde nije loše”.

 

 

I u tako nezahvalnim uslovima Srbija godinama daje kvalitetne strip crtače koji uspešno rade na frankofonskom tržištu. Njima je posvećena izložba u Francuskom institutu „Nastaviće se...” (otvorena do 13. aprila) koja predstavlja tri generacije savremenog srpskog stripa.

 

„Saradnja srpskih autora sa francuskim izdavačima vuče korene još iz tridesetih godina prošlog veka, a prava prekretnica desila se 1986. kada je u Srpskom kulturnom centru u Parizu organizovana izložba naših strip autora”, kaže Slobodan Ivkov, istoričar umetnosti i strip kritičar „Nina”.


Tom prilikom je Žan Žiro Mebijus, tada najavangardniji i najprominentniji autor, odabrao za svog saradnika i nastavljača popularnog ciklusa o Inkalu Zorana Janjetova, koji i dan danas sarađuje sa scenaristom Alehandrom Žodorovskim (Mebijus je preminuo 2012).

Cilj izložbe u Francuskom institutu je da i u Srbiji strip bude sistemski potpomognut kao punopravna umetnost, što je status koji već decenijama ima u zemljama sa dugom stripskom tradicijom, poput Francuske. „Strip u Srbiji je danas getoiziran, kao i sve drugo što vredi. Normalnosti su postale anomalije. Ali iako vam se čini da nema ‘normalnih’ rok, pop ili džez bendova kod nas, ima ih, samo su ih potisnuli u svoje čaure ovi užasni ljudi sa debelim vratovima u crnim trenerkama. Ali, oni će izaći kad dođe normalno vreme. A biće bolje. Gore od ovoga ne može”, smatra Janjetov.


Međutim, o tome šira javnost ne zna mnogo. „Ovde se malo priča o zanimljivim stvarima, mračne su mnogo interesantnije ljudima”, kaže Janjetov.

„Ja sam, recimo, imao sreću ali i dar da nešto radim boje od drugih. Francuzi su to čak prepoznali i pre mene. Sa njima sarađujem preko 25 godina i ne posustajem. Vezao sam se za najboljeg crtača i scenaristu, kultnu figuru francuske strip scene – Mebijusa, a preko njega i sa Žodorovskim. On u svetu stripa nije mega zvezda kao Madona, više je čovek iz senke, osobenjak i čudak poput Dejvida Bouvija”.

Umetnici poput Janjetova, Enkija Bilala, Željka Paheka i ostalih, otvorili su vrata i mlađim generacijama za prodor na francusko tržište.

 

Za ovako kvalitetan „rasadnik” strip autora zaslužna je i duga tradicija vizuelne naracije u Srba, duboko ukorenjena u naše kolektivno podsvesno, smatra Slobodan Ivkov.

 

„Narod je bio nepismen i predstavljanje ideja putem likovnih narativa i senkvencne umetnosti – na freskama i ikonama - bilo je ključno za širenje religije i očuvanje nacionalne kulture”.

 

Ta veza zadržana je i danas. Dvojica đakona Nenad Ilić (scenarista) i Milorad Milosavljević (crtač) uz blagoslov crkve koriste kanonski omeđene konvencije ove vrste slikarstva i do sada su kreirali tri stripska žitija: Sv. Jovana Krstitelja, Sv. Nikole i Sv. Simeona (Stefana Nemanje).
 
Studio Mediaweb