|
Crtež kao
ozvučen batom koraka preko negostoljubive albanske zemlje, izmučena lica vojnika
i dece, pa kompozicija čuvene slike Paje Jovanovića „Seoba Srba” kao slika iz
Velikog rata, prvi su kadrovi stripa „Ni na nebu, ni na zemlji” Dragane
Stojiljković i Dražena Kovačevića, nagrađenog Gran prijem na nedavno održanom
12. Međunarodnom salonu stripa u beogradskom SKC-u.
Ovaj strip, pored još
devet njih, nalazi se u prvoj knjizi jedinstvenog izdanja „Linije fronta, Prvi
svetski rat 1914–1918”, koji je nastao u saradnji kuće „Sistem komiks” i
Francuskog instituta u Beogradu, a povodom obeležavanja veka od početka Velikog
rata.
„Udruživanje srpskih i francuskih scenarista sa srpskim crtačima
ostvareno je radi oživljavanja zajedničkog dela istorije naših naroda, kao i
korišćenja njihovih umetničkih razlika i uticaja. Ovo izdanje ima za cilj da
današnjoj omladini približi veliku tragediju koja je uzdrmala 20. vek i da
podseti na to da su upravo Srbija i Francuska u njoj procentualno imale najviše
žrtava”, u predgovoru je napisao Žan-Pjer Verne, istoričar i scenarista stripa „Prokleti
rat” Žaka Tardija.
Scenarista nagrađenog stripa Dragana Stojiljković i
autor crteža Dražen Kovačević dobili su i priznanje i za najbolje ostvarenje u
domenu klasičnog strip-jezika na ovom Salonu, a Dražen Kovačević nagrađen je i
za najbolji crtež. Ova ratna strip-epizoda pokazuje i sliku vojnika Nikole
Panića, koji u skutima nosi plišanog zeca i fotografiju svoje kćeri, kao u
Jejtsovoj pesmi: „Sve stvari neljupke i razbijene, sve stvari pohabane i
stare... ne vređaju tvoju sliku koja cveta ružom, duboko u mom srcu.”
Scenarista Dragana Stojiljković za naš list objašnjava svoj izbor motiva:
–
Želela sam da ratu dam lice. U školi smo o ratovima ponajviše učili kroz
statistiku i brojke. A rat nikako nije tako bezličan. On je okrutan, uništava
porodice i prijateljstva, nema grižu savesti, ne razmišlja o posledicama, život
je za njega potrošni materijal. Tako da mi je bilo veoma važno da sve to
prikažemo kroz ove četiri table. Gladnom, iznemoglom, smrznutom vojniku, koji
nosi ime mog pradede učesnika Velikog rata, uspomena na kćerku je jedino što ga
povezuje sa ovim svetom.
Jedan od ključnih likova stripa „Ni na nebu, ni
na zemlji” je i nepravedno zapostavljena u našoj istoriji Milunka Savić, koja
raport podnosi vojvodi Stepi Stepanoviću.
– Danas je možda normalno da se
žena lati oružja, ali nekada je to bilo nezamislivo. Milunka Savić i ostale
učesnice Prvog svetskog rata su dostojne da bulevare nazivamo po njima, a ne
slepe uličice. O svakom kadru detaljno sam razmišljala želeći da izvučem
maksimum sugestivnosti iz slika koje nose jak simbolički potencijal kao što je
na primer Draženova i moja obrada čuvene slike „Seoba Srba” Paje Jovanovića –
kaže Dragana Stojiljković.
Zanimljivo je da je Dražen Kovačević, autor
stripa koji je više angažovan na francuskom i belgijskom tržištu stripa, radi
pored ostalog i na serijalu „Valkira”, ali ipak ističe da mu ovo priznanje
beogradskog salona stripa znači mnogo, kao prvo srpsko priznanje.
– Do sada
sam dobio jedno priznanje u Francuskoj i to je bila prva nagrada izdavačke kuće
„Glenat” za neafirmisane strip-autore. Dobili smo je Goran Skrobonja za
scenario i ja za crtež i to za strip-album „Točak”, a dodeljena nam je na strip-festivalu
u Angulemu 2000. godine – ističe Dražen Kovaćević.
– Zahvaljujući Draganinom
odličnom, inspirativnom scenariju, uspeo sam da uradim nešto što nisam radio do
sada. Pokušao sam u našem stripu „Ni na nebu ni na zemlji” da se fokusiram na
prikazivanje emotivnih stanja glavnih aktera. To često nije slučaj kod scenarija
na kojima obično radim, jer se u njima sve podređuje priči, naraciji, a to ne
ostavlja dovoljno prostora za likove i njihove lične probleme, tragedije,
motive, unutrašnje sukobe. Za sve ono što ih pokreće. Kratka strip-forma je
zahtevnija, ali ima prednost što daje mogućnost autorima, pre svega scenaristima,
da se opredele za samo jedan segment priče. Konkretno u ovom slučaju, to je bila
lična tragedija jednog srpskog vojnika u opštoj tragediji povlačenja preko
Albanije – napominje Kovačević.
Izdanje „Linije fronta” pravi je „strip-dragulj”,
jer pokazuje raznovrsnost stilova crteža i kolorita, kao i mnogoznačnost u
pristupu ratnoj temi. U priči „Tain”, po scenariju Nenada Pejčića i autora
crteža Igora Krstića, hleb koji majka vojniku daje pred odlazak u boj postaje
daleko poznata amajlija. „Anđeo čuvar” Bruna Falbe i Alekse Gajića na mističan
način povezuje srpskog vojnika i Francuskinju. Strip-epizoda „Hajdemo, deco
otadžbine” Mirjane Mišlov i Aleksandra Zografa govori o ljudima kojima je zbog
upotrebe savremenog naoružanja u Velikom ratu uništeno lice, zbog čega ih je
društvo odbacilo, a dan slave im nikada nije došao. Flora Sends postala je i
junakinja stripa Milenka Mišića i Milana Drče.
Marina Vulićević, Politika
objavljeno: 15.11.2014.
|
