Prijavi se
Advertisement
 

Pretraga sajta

Advertisement
Advertisement
Advertisement
I naposletku, Technotise PDF Štampaj E-pošta

 

2009.

Lako je usred halabuke koja poslednjih nedelja tutnji na temu dugometražnog animiranog filma „Technotise: Edit i ja“ zaboraviti na ambiciozni iako u poređenju sa celim filmom, mali projekat zahvaljujući kojem je sve počelo. Bez Technotise-a koji je nacrtao Gajić a za koji je scenario pisao Darko Grkinić bi možda i bilo blistave karijere mladog Zemunca u Francuskoj, bilo bi možda i transfera tog istog talentovanog crtača u animaciju, ali verovatno ne. Svet koji je nastao upravo u ovom stripu je očigledno nešto što Gajiću „leži“, ambijent u kojem se najbolje oseća kao stvaralac i koji će sigurno još istraživati. A tu je i Edit. Heroina kakva je potrebna svakom crtaču, seksi, drčna i svojeglava, i naravno, sklona upadanju u sulude avanture. Sve to zajedno čini koktel neodoljivog ukusa, u kojem ćemo nadamo se uživati u još nekoliko tura.

Da bi se zaokružio ciklus i godina u znaku Technotise-a, nikako se nije smelo zaboraviti ni na reizdanje stripa, najzad, to je pored čina poštovanja prema korenima i odličan i logičan komercijani potez u duhu američkih i svetskih celuloidnih adaptacija koje uvek povećaju prodaju materijala iz kojih su nastale, bilo da su u pitanju knjige ili stripovi.

Drugo izdanje, koje je kao i originalno iz 2001. izdao beogradski System Comics je obogaćeno sa tvrdim koricama sa novom naslovnom stranom a tu su i četiri novonacrtane table – u pitanju je  slatka i kratka priča: „Kako su se upoznali Edit i Bojan“ (Bojan je njen dečko u stripu). Bonus je i desetak strana sa skicama, layout-ima, crno belim verzijama tabli i slično. Sve u svemu, izdanje koje fanovima koji već u posedu imaju staru stvar daje dovoljno toga da požele da poseduju i ovo, dok neupućenima, odnosno onima koji su se sa svetom Technotise-a upoznali preko filma, daje još onoga čega im možda nije bilo dovoljno na platnu. Nema toliko veze sa stripom, ali ne zgoreg reći da se pored standarnog soundtrack-a iz filma planira i objavljivanje art book-a, što je takođe nešto novo za našu kinematografiju ali i izdavaštvo, dok je opet u svetu to praksa za svaki iole vizuelno atraktivniji film, a kamoli za crtaće.

 

2001.

Nastao kao jedan od nekolicine projekata koji su ustvari bili diplomski radovi studenata u klasi čuvenog ilustratora Rastka Ćirića na Fakultetu primenjenih umetnosti (kao i na primer „Točak“ Dražena Kovačevića po priči Gorana Skrobonje koji je i ovom mladom crtaču obezbedio prolaz na francusko tržište), „Technotise“ je bio po svemu zanimljiv strip. Pre svega, autori su se potrudili da naprave pravu komercijalnu SF avanturu, sa više nego dovoljo akcije, seksa, kul spravica i velikom zaverom koju otkriva banda mlađahnih radoznalaca/prestupnika koji su kontantno u sukobu sa autoritima. I sve to se dešavalo u Srbiji. Preciznije Beogradu (i naravno Zemunu) relativno bliske budućnosti, koji nije regredirao u kasabu kako nam mnogi predviđaju, već je u svemu futuristički metropolis, čak pomalo dekadentan, ali sa mnoštvom lokalizama kako u okolišu tako i u likovima i mentalitetu istih koji nas podsećaju gde se radnja zaista dešava. Tu je tušta i tma spektakularne arhitekture, ali i sasvim dovoljno građevina po kojima je glavni grad prepoznatiljiv i koje su kao one minijature u staklenim kuglama sa snegom zamrznute u vremenu i prostoru. Zaplet je više nego ambiciozan, i povezuje jednu od najpopularnijih i najstarijih lengendi Beograda o blagu u poplavljenom podzemnom tunelu između Kalemegdana i Gardoša u Zemunu kojim se su davne 1739. Austrijanci povlačili pred Turcima i vrlo komplikovan plan za rešavanje problema jeftine hrane a sve to kao zamešeteljstvo dežurnih krivaca, nezasitih kompanija, u ovom slučaju izvesne PKV (ne PKB!) koje ne prezaju ni od čega radi ostvarenja profita. Sve to je pomalo sabijeno na 66 strana stripa kojem mnogo znači veći format, jer je u prvom izdanju moralo da se čkilji u fenomenalne Gajićeve crteže prepune detalja. Sa očiglednim uzorima u japanskom stripovima - mangama kao što se recimo „Akira“ (bande ludih klinaca na motorima, odnosno ovde letećim skejtbordima) i „Ghost in the shell“ (arhitektura i integracija čoveka i mašine, ali više o tome u filmu), Technotise je uspeo da bude i osoben, čak jedinstven, pre svega zahvaljujući instistiranju na domaćem šmeku koji ne smetaju da bude razumljiv i strancima, dobrim dijalozima i naravno, crtežu i koloru zahvaljujući kojem će Aleksa Gajić kasnije postati internacionalna zvezda stripa.

 

2074.

Godinu dana posle avanture sa PKV-om, Edit M. Stefanović odlazi sa društvom i dečkom na EXIT da bi se malo opustila posle napornog i neuspešnog ispitnog roka. Leto prolazi brzo, i u strahu da ne zezne poslednji uslov za godinu, ona se odlučuje da vara ne ispitu tako što će ugraditi čip koji bi trebalo da joj pomogne sa odgovorima. Ono što ne zna je da je u pitanju eksperimentala tehnologija koja će joj ugroziti život ali je i ponovo staviti u centar kovitlaca dešavanja i blizu otkrića jedne od najvećih misterija čovečanstva...

 

 

Pavle Zelić

 
Studio Mediaweb